Отаџбина

НА ПРЕОТОЛУ

43

Она нареди чичи да тај лист однесе доле у паланку ; да га преда у руке ономе великом доктору и само њему, и да га овамо доведе. За тим се окрете на другу страну и лежаше мирно. И ја ћу теби нешто добро дати! — рече чича Пера, пошто је узео свој планински штап и шешир са широким ободом — видећеш да ће ти бити добро. Хтео бих да ти наместим крај ногу моје кукавно јаре. То ће чинити добра и теби и њему. Хоћу ли ? Ирма климну главом. Чича уради како је казао. Јаре сањнво гледаше Ирму, а Ирма, смешећи се, гледаше јаре. На скоро заспаше обоје. Чича се спуштао по мраку у долину. 16. Целога тога дана падала је кнша у долини. Што је тамо горе био град, то се доле претворило у кишу. Само на махове могло се видети по које парче плавог неба, из чега се могло закључити да је сада тамо горе ведро. Пред вече разведри се небо са свим. Краљица са својим дворским госпођама, међу којима је сада била и госпођа ГЧнтеровица и Паула, сеђаше у сали за музику, на којој врата беху отвореиа. Паула је први пут пред Краљицом певала. Између Краљице и госпође Гунтеровице беше се развио некакав особитп одношај. Краљица се радовала тој отвореној и поштеној души, али некако јој беше тешко да свикне на ту потпуну независност њену, чак је била у искушењу да ту њену самосталност схвати као ситничарлук, јер је госпођа Гуитеровица, сутра дан после Краљичиног поклона, рекла Краљици „Величанство, с нама неће добро бити док не иримите од мене ма какво уздарје" — и она предаде Краљици једну лепо увезану књигу, коју је њен брат, лекар у Америци, написао о робовима, оисторији и садашњем стању тога питања. Краљица је примила кн,игу са захвалношћу и госпођа Гунтеровица осећала се после тога много слободнија, и ако јој беше мучно, што је сваку мисао. коју је хтела да каже, морала тако рећи да преводи, да облачи у дворски костим, јер се она поносила тиме да не повреди никакву Формалност. Краљица питаше за што се старија кћи Гунтерова, удовица ПроФесорка, толико кр^је; госпођа Гунтеровица одговори да сада, од како је и Борен и њихов синовац код њих, у кући има много више посла, те је Корнелија узела на се да се брине о свему што треба за кућу. И опет је морала Краљица да чује, као причу из некаквог другог света, да оно што треба сваки дан, ваља неко да уради, да то не бива само од себе.