Отаџбина

462

НОЗОРИШНИ ПРЕГДЕД

»Рођени су братац и сестрица 4 . Два џелата полазе да изврше цареву заповест, улазе у ложницу Грозданину и налазе Момира где спава. »Код њег седи сестра Гроздијанка, (,Над њим маше граном босиљковом, Своме брату чини лепа лада, Да јој братац мамуран поспава®. Кад џелати- стадоше намицати Момиру гајтан око врата, Гроздана се стропошта на земљу и тако врисне, да се чак и обенђијани Момир тргао иза сна, и угледавши џелате моли и преклиње да га воде цару роднтељу, те да упита родитеља свога, за што хоће да га обеси? Чак и џелатима беше јасно да се таква пресуда не извршује без саслушања кривца, и они га воде цару. Момир пада своме поочиму на крило, љуби га «по недри свилени® и пита га: Ј »А што сам ти сагрептио бабо ? к Цар плаче и каже му шта га беде његових девет везирова. На то Момир : в Има, бабо, читав месец дана Како нисам сестрице видио Разма синоћ у зеленој башчи Кад је брала с девојкама цвеће, С њоме, бабо, тридест девојака, Оретосмо се на башчени врати,<|| Ја њој дадо струк румене руже Она мене струк бела босиљка, Те се, бабо, меновасмо цвећем За милошту, братац и сестрица За милошту, за срамотџ нцје а . На ову дивну и тако поетски нежну одбрану Момирову гракне оних девет „везирова® : „Чујеш Боже, видиш ли саборе! Цар верује детегу једноме Не веруја девет везирима Бијелије брада до појаса«. а Наивноме народноме песнику учинило се да је то довољно те да цар изврши смртну пресуду над тим јадним дететом, које је волео као да му је рођено. Џелати обесише Момира о једној грани давине, једнога дрвета које се нре три године осушило. Извршење