Отаџбина

ПОЗОђДШНИ ПРЕГЛЕД

463

пресуде није нико видео осем Гроздане, која оде и обеси се такође загрливши свога. брацу. Кад је царица мајка чула и видела несрећу, која се догодила са њеном децом и ко је за ту несрећу крив — ова категорички изјављује цару, да ће се и сама обесити поред своје деце, ако он не повеша њихове крвнике. Цгр их обеси свах. дезет о једној зеленој јели спрам цркве. И сад се догађа чудо. Оува давина, на којој су обешена невина деца, подмладила се и »зеленим улистала листом®, »Обоје се деце посветило®, а зелена јела са грешним везирима осушила се, везири поцрнили, земља се под њима провалила, и цар скида те црне мумије једну по једну и баца у бездаи »Иди тамо са земље неправдо !« : јј Саранише царску децу. Из Момировога гроба ниче зелен бор, а из Гроздиног винова лоза »Савила се лоза око бора К*о сестрина око брата рука*. Како је лепа, како чедна у пркос развратне уобразиље покварених „везирова®, како је нежна, и како је високо морална ова песма наивнога гуслара, како се у њој задовољава божанска правда! Када сам је сада, због овог реФерата, понова прочитао , беше мн као да слушам једну од оних заношљивих »песама без речи®. Менделсона Бертолдија. Кад сам чуо да је Ђорић из тога нежног ткива од цветног мириса. братске и сестринске љубави и родитељске милоште, да је од те заношљиве песме направио — трагедију , ја сам се уплашио; уилашио сам се за њега самог. Трагедија је истинска, страшна слика живота. У њој трагичан јунак учини трагичну, али Фактичну кривицу, противу ма кога светог закона,"на комеЈпочива наравственост људскога друштва, и ту кривицу плаћа својим живоз^ом, само да се задовољи вечна правда. За ме беху само !две могућности. Или ће Ђорић слепо следовати ФабулиЈпародне песме , драматизујући оно, што се у њој прича, и онда ће то бнти једна невероватна, неправедна и грозна драмска наказа, коју ни један брат са својом сестром неће моћи ни гледати, ни слушати, ни читати — или ће од ласцивне управо свињске измишљотине завидљивих „везира® народне песме, направити страшну збиљу и покушати да је психолошки мотивише , да од невиног детета Момира направи развратног човека., премда ми не беше јасно, како ће од тога развратника направити