Отаџбина

560

Р А С II Е Ћ, Е

— Са свим. До Васкрса мислим да ћу уграбити толико времена. У осталом, г. министре. ово су моји са свим немеродавни погледи на ствар, о којој сте ме питали Казао сам вам их несређено, онако како су ми падали на ум, јер сам уверен да ће ваша увиђавност и разборитост умети и сама да индвоји остварљиве од неостварљивих, а позната вата предузимљивост и истрајност и у живот да приведе, ако то заслуживали буду ! — А ја ћу вам само оволико рећи : Тек после овог разговора с вама, који је за ме тако инструктиван, почпњем слутити, како је огромна и тешка задаћа, која ме у овоме министарству чека. Још једном, срдачна хвала ! И ја испратих мога госта до басамака. Кад сам се вратио за свој сто, наредих да се донесу лампе, јер се међу тим беше смркло. Пошто сам на брзу руку, и за сваки случај, забележио главне моменте овог разговора, одох кући мртав уморан, гладан, жедан и сањив због прошле ноћи. Кад сам изашао из министарства, чух где неко у мраку рече другоме, с којим је поред мене прошао: — Ново сито о клину виси ! То беше сигурно оцена «јавног мњења" о првом дану мога министровања. јЗгЛАДАН ^ОРЂЕВИЋ. (Наставиће се) РАСПЕЂ.Е —•*Да ли да бацим немоћну лиру, Па да се мача докопам љута ; Да њиме гоним подлост и нискост, Да њиме крчим светлости пута ? Моја је иесма ништавна, слаба ; Ја немам силу, какву бих хтео : Често у борби противу тмине, Унили поглед земљи сам свео.