Отаџбина

564

ПРЕОБРАЖ ЕЊА

На први мах Руле као да ћаше ушепртљити, јер затрепта очима, али се с мјеста прибра и гледајући је право, гховрну : — А к'о да речемо, од прилике, к'о што сам мог'о заборавити, а? Ја, валај, не знам. Вилипа значајно замаха главом, али вндећи е је ђедо замшшвен, те не сл^ша, даде нам знак да изађемо. Ми посједасмо у прикрајку крчме, нас три за једним столом, а Руле обашка, те сви навалисмо као гладни вуци. До мало поче придолазити чељад, те у трен напунисмо крчму. Осим сељака било је и занатлија, Факина, трговачких шегрта , жандара, по гдјекоја жена и по гдјекоји пои латински. Баш за Шпировим столом сједе један забријани дебељко са три чакавца, те одмах узаврјеше. Он је завршио «нисам вам взел велик добит, и, братјо моја, ниј трибало да се дојде до сега пута, до суда ! Али, јопет, хвајен буд Бог, кад смо се акомодали как јуди !» Док је тако бесједио, она три његова сељака оборили очи, па вермају главом. Шпиро разјапио уста, као да их мишљаше прогутати, а ђедо наиерио уши, да иохвата сваку ријеч свога друга по занату На другом столу до нас посједала гомила «горњих» људи, којп бјеху дошли у Задар, да пру сеоскога кнеза. Понајстарији од њих говораше сам преко залогаја : «3на сам ја, брте, да ће јарац наћи добри вокат ! А добр вокат, брте, рецимо — (дохвата чашу пред собом) —- ово је твоје, а но ће иунтима. казати : брте, ово није твоје 1 И тако је ! Чаша већ није твоја. па пик !» — Једноме младићу у отрцаним лацманским одорама, њеки стар приморац казиваше њешто у перо. Пискарало је пушио, јео, писао, све то једанак. —• Али највише нас забављаше њеки дежмекасти младић, који је према нама безобразно грлио једну невјесту и дражио нашега попа Стевана. Шишко јој тури руку у њедра и говори: «кец! кец ! ацо мој, ацо мој > (тобож мами јарце на со.)