Отаџбина

б 66

II Р Е О В Р Л Ж Е Њ А

напает женска ! Право вели ванђеље.... како оно ? А ја : цнапас те чека на путу. напас у гори. напас на води».... и то рекавгаи пружи се наузнак, иа заспа, као човјек ираведник, Доље бјеше већ така граја, да се, штоно кажу, ђаволи жене, али, мало по мало, мени се чињаше да се граја удаљује и најпослије ишчезну.... Вилипа нас разбуди за јака видјела. — Долазија вам је ћаћа два пута и оба је пута прбминуја косују, јер се пбт цидија с њега. Па јооте први пут реце ми Вилипа, нека устану дицица, нека уце ! А сад, борме триба. Дакле. устаните и стијте ! Није било друге. Дигосмо се и стадосмо мрмољити и преслишавати се. А како нам Руле сметаше својим ркањем, нагнасмо га да сједне. Он нас је дуго гледао зијехајући и штииљући се за палац од ноге, пак уздахну и нроговори : — Еј, јадни Рулићи, на какве ли вас муке мећу ! Па све те чудне ријечи на иамет. Еј. бого си га само саздани ! — А што ће се, Руле мој. ред је учити ! — Ама, к о вељу, ни нолак јада за то, кад би могли постати што више него попови, кад би могли поетати : претури, јали вокати, јали љекари.... те јарчине што одиру свијет, и што живе к о бсжји синови.... — Е, вријеме је дошло да и попу треба више науке.... — Богме, што више уче, то гори постају. Ето и овај наш учио је доста док бјеше поповска школа у Шибенику, иа је гори од свога оца попа Ђерасима, и ОД ђеда пона Зекана, јер ће овај наш иремрсити и петак и.... оно..., онако знаш. Ми ударисмо смијех, јер нам све то не биЈаше тајна. —- Брате, на страну све, а на страну пост, ако смо прави Србљи. Бог ће сва остала сагрешенија лакше опростити, к о прави бог !... А твој ђед, Владо, поп г Берасим, учио је књигу у крупском манастиру свете Бо-