Отаџбина

ПРЕОБРАЖЕЊА

575

Овај баш дође на вријеме да прекине њеку свађу. По што изгрди старије, обрну се к нама млађима, те нам ишчати како треба да се владамо. Послије тога разреди нас по собама. Четворици богослова предаде по два, а пет осталијех подијели међу боље. Владо и ја ношасмо наш славни ковчег уза степенице. Пред нама се пењао наш богослов, крупан и здепан ђаво, за нама ђедо, за њим читава поворка. Настаде тутањ и днже се граја. те је овога пута залуду и ректор викао. На првом поду ходник бијаше узак и искривудан. врата много и неједнака, многа стакла поразбијана, зидови брљави, по даскама крмаче од мастила и друге разнобојне пјеге , а осим свега струјао је смрад са свију страна. Ми пођосмо уз друге степенице и затекосмо све тако, само је ваздух био чистији. Наш вођ прође кроза једну већ заузету собу и уведе нас у другу, те нам показа сто и два кревета до прозора, који је био над улицом. Његова постеља и пртљаг бејаху при самоме уласку, у сумраку. — Видите, попе Стеване, ја уступам ђеци боље мјесто, јер најпослије.... ја, мени је све једно. рече богослов Крсто, а при томе његово оклугласто пуно лице чисто сину од осмејка, јер је имао нребијеле зубе и црне живе очи. — Е, вала ти дијете , само их пази к о да су ти браћа, а од мене ти неће валити јабука, рече ђедо и даде Крсту њеколико цванцика, па одмах изађе, јер га њеко зваше. — Е, сад да будемо на чисто! рече Крсто, вукући свој сто, који с боком прислони уз дувар.... У памет се, ђечице. Довде је моја граница, а тамо је ваша. У моје ствари не дирајте за бога, јер.... (он одиже душек, испод кога извади дуг чибук, па дуну кроза њ, па замаха њим пут нас.... , јер ја за безобразлук хоћу, богме, да