Отаџбина

18

ТЕШКИ ДАНИ

се опет почеше иза уха , али не имаде куда. Тако се савет сврши. У махини је међу тим трајала врева; куцкало се и викало по њојзи, али од силнога ветра ми не могасмо ништа разабрати. Површина мора беше се задимила од валова, али ми сада нисмо их ни опазили, нити нам је сметало љуљање брода; ми смо стајали на крову као заливени. Чудо, како невоља мења човека! Док смо ми ћутећки тако стојали, помоли се из магле један брод. Он иђаше у правцу Адена, и беше близу нас, али зарад магле чињаше се да је далеко. Командант нареди, да се дигну сигнали. 1 ) Јависмо: «Махина оштећена". — Наш морски колега не само да нас није 11 и за што упитао, него није нас удостојио ни оном заставом, што се зове «1п{;еШ§еп2а» (Разумем). Он је био Енглез, и држао се своје девизе «Т1те 18 топпеу», па како му из даљине не могасмо пружити новца , он је ггрошао мимо нас с џентлменским ћутањем. Ја сам се једном расрдио на једног врлз ваљаног капетана, штоније хтео да одговори на сигнале једнога Енглеза у суецком заливу; сад сам га разу.мео и извинио му се у себи. Међу тим је почела ноћ да пада, а наш брод стајао је на сред Океана, дочекивао и испраћао валове, који су га витлали по безграничној површини морској. До сад се љуљао у борби са валовима, и његов шумски трепет био је знак отпора, који у души мрнаревој губи енергију све то више, што је отпор јачи; сад је био безвољно оруђе валова , и ћутећки се нокоравао њиховој ломњави, а та тишина његова утрнула је енергију у души и њима је овладала нека мртва чама. Сваки је тражио да буде сам, да може ићи за својим мислима, па и мрнари, који се иначе највише одмарају у групама, ишли су по крову сваки за се и тешто би се један другоме ') По закону поморском, сваки брод мора имати једнаке сигнале. Варјади од разно иоређаних боја значе сваки ио једно слово; три до четири сдовасастављају одмах читаву речениду.