Отаџбина

/ на карењина

427

је била у суседству и у непрекидним одношајима п Аном. Ове године гроФица Лидија Ивановна није хтела да проведе лето у Петрхофу, није ни један једини пут походила Ану Аркадијевну, и чак је наговестила да је незгодно што се Ана толпко дружи са Ветси и Вронским. Алексије Александровић пресече јој реч строго и исказа мисао да је његова жена сувише узвншена изнад сваког сумњичења. Од тога доба он стаде избегавати Лидију Ивановну. Он није хтео да види, па за то није ни видео, како многи из одабранога света накриво гледају његову жену, он није хтео да појми па за то није ни појмио, за што његова жена наваљује да се пресели у Царско село, где станује Бетси и где је Вронски у логору са својим пуком. Он није себи дозвољавао да о томе мисли, па није ни мислио; али у исто време, у дубини своје душе, он је јасно осећао да је преваренп муж, и био је дубоко несрећан с тога. Колико се пута десило, за оних осам годнна срећнога живота с Аном, да је Алексије Александровић, гледајући туђе неверне жене и преварене мужеве, казао сам у себи «Како може човек да пусти ствар до тога? Како може човек да не раскпне са таквим безобразлуком ?« Али сада, када је несрећа пала на његову главу он не само не мисли о раскидању, него није хтео ни да зна у опште о тој ствари, а није хтео баш за то, што беше сувише страшна, сувише неприродна. Од како се вратио Алексије Александровић био је свега два пута на сеом летњиковцу. Један пут је ручао, други пут је провео вече с гостима, али ни једном није на летњиковцу преноћио као што је имао обичај прошлих година. Онај дан, који беше одређен за трке, Алексије Александровић имао је страшно много посла; но још изјутра, кад је градио распоред дана, прибележио је да одмах после доручка у подне ваља отићи у летљиковац жени, па одатле с њом на трке, јер ће тамо бити цео двор, па с тога и он мора бити тамо. Жени ће свратити с тога, што је одлучио да је, ради света, обилази један пут недељно. Осем тога данас му је ваљало дати жени трошка за даљих петнаест дана. Владајући као н обично својим мислима, он је свега толико мислио о својој жени, а није дозволио својим мислима да се разиђу по другом којечему, што се тицало жене. Нарочито иајутра имао је Алексије Александровић много посла. У очи тога дана беше му грофица Лидија Ивановна послала једну броширу славнога некаквог путнпка по Кини, који се сад налазио у Иетрбургу и писмо, у коме га је молила да прими тога