Отаџбина

АНА КАРЕЊИНА

429

— Ево шта је — рече доктор давајући преко Сљудинове главе знак евоме кочијашу да приђе е колима — Ево шта је, рече доктор па узе у своје беле руке прет једне своје рукавице на је стаде растезати. — Пробајте да раскинете незатегнуту жицу, па ћете видети да је то врло тешко. А затегните жицу до крајњих граница, па онда само мало притисните прстом на једноме месту, "па ћете видети шта ће битп — она ће прснути. Тако и он по својој савесности и неуморности у послу, он је затегнут до крајњих граница. А пма и некакав притисак са стране, и то тежак, заврига доктор и подиже обрве у вис. —• Хоћете ли на трке ? додаде седајући у кола — Да, да, раауке се, то одузима много времена, рече за тим доктор као одговор на нешто што је Сљудин рекао, али што он није ни чуо ни разумео. Одмах после славног доктора јавио се славни путник, и Алексије Александровић, користећи се броширом коју тек што беше прочитао, и оним што је раније знао о томе предмету — просто је убио у појам славнога путника својим дубоким знањем дотичног предмета и ширином својих просвећених погледа. Одмах иосле славног путника јавише му једнога губернијског ског предводитеља, с којим је морао говорити. После те аудијенције ваљало је примити директора канцеларије и свршити с њиме све «текуће а послове, па онда му је ваљало скочити до једне особе врло важне, због некаквог веома озбиљног питања. Тек око пет часова по подне вратио се Алексије Александровић својој кући, где је ручао са Сљудиним, па га је онда повезао собом на летњиковац. и на трке. И не давајући себи о томе рачуна, Алексије Александровић увек је тако удешавао да при његовим састанцима са женом има још некога. 27. Ана је стајала пред огледалом и Анушка још прикачиваше последњу траку на хаљину, када се зачу да пред капијом, по шљунку, зашкригшше точкови некаквих кола. «3а Ветси је још рано", помисли она, и погледавши кроз прозор познаде цилиндар и упш Алекспја Александровића. „Баш ми је сад требао. Ваљда не мисли остатп на конак?« помисли за тим, и њој се учини тако страшно оно, што би се из такве његове намере могло развити, да Је одмах, непремишљајући ништа, похитала њему на с.усрет са веселим и ведрим лицем. Осећајући у себи духа лажи и обмане, она му се одмах предаде, и не знајући ни сама штаће рећи, поче говорити :