Отаџбина

ана карењина

433

лаж и пристојпост,« говораше Ана себи и не помишљајући како би она хтела да буде њен муж. Она не разумеваше да и та речитост њенога мужа, која јој беше толико досадна, беше само израз његовог унутрашњег нсмира н страха. Као год што дете које се ударило, млатара мигиићима само да забашури бол, тако за Алексија Александровића беше потребно умно напрезање само да угуши у себи сваку номисао на жену, која је тако силно привлачила на се његову пажњу, кад год се у њеном присуству често номињало име Вронскога. Ето за што је он говорио: — Опасност у војничким, каваљеријским тркама, то је неоиходан услов. Што Ииглеска може да покаже у својој ратној историји толико славних кавалеријких дела, то има у првом реду да захвали историјском развоју н неговању. снаге како животињске тако и људске. По моме мишљењу спорт има дубоког значаја, ми видимо само оно што је површно. — Како површно? — рече Кнегиња Тверска — један је официр. кажу иоломио ребра. Алексије Александровић се осмехну оним својим осмехом, који само откриваше зубе, али не казиваше ништа друго. — Рецимо, Кпегињо, да то није површна већ унутрашња повреда. А.ш ннје то главио — и он се опет окрете ђенералу са којим је озбиљпо разговарао. — Немојте заборавити да трку трче војници, који су сами изабрали ту струку, а признаћете да свакн позив има и лепу н ружну страну своју. Ово спада у војничке дужности. Спорт посничања или шпанских тореадора то је друго, то је знак дивљаштва. Али овако специјализован спорт, то је знак развића. — Ако ћс, ја му други пут не идем на трке; то мепе страшно узбуђује. — рече Кнегиња Бетси — зар није тако Ана? — И мене узбуђује , али не могу ока одвојити — рече друга дама — Да сам нешто Римљанка, ја не бих пропустила ни једнога цирка! Ана ништа не говори. Упрла бипокл на једну тачку на се не миче. У тај мах пролажаше кроз ложу високи ђенерал. Алексије Александровић застаде у речи, скочи на ноге брзо, али онет достојанствено, па се онда дубоко ноклони пред тим војником. — Ви не трчите ? — нашали се високи војник пролазећи поред њега. — Моје су трке тсже —- с поштовањем одговори Адексаје Алекеандровић. ОТЛЏБИНА, КН.. XXVI СК. 108 28