Отаџбина

434

АНА КАРЕЊИНА

И ако у том одговору не беше никаквог смисла, опет високи војпик направи лице као да је од мудра човека чуо духовиту реч, п да потпуно разуме 1а рот{е с!е 1а еаисе. — Имају две стране — настави за тим Алексије Александрои и(| — тркачи и гледаоци; љубав према таквим сцеиама увек је доказ писког развића, то признајем, али... — Кнегин о, да се кладимо — зачу се испод ложе глас Отепана Аркадијевића који се обраћао Бетси — за кога се ви кладите да ће победпти? — Ја и Ана за кнеза Кузовлева — одговори Бетси. — Ја за Вронског. У пар рукавпца? — Отоји опклада. — Ала је лепо, је л' те? Алексије Александр"овић поћута док су се око њега разго1арали, па онда настави. — Ја прпзнајем да игре нису за мушкарце... — али није могао продужити. У тај мах пустише трку и сви се разговори прекидоше. И Алексије Александровић умуче. Ови се дигоше и окренуше потоку. Алексије Александровић није се интересовао за трке, за то није ни гледао куда цео свет, него својим уморним очима стаде разгледати лица гледалаца. Поглед му се заустави на Ани. Њено лице беше бледо и строго. Беше очевидно да она ништа друго не видн до једнога. Њена је рука грчевито скупљалч и ширила лепезу и она готово није дисала. Он је погледа, па се брзо окрете да гледа друга лица. „Па ево и ова дама, и друге су узбуђене ; то је са свим природно" рече у себи Алексије Александровић. Он није хтео да гледа своју жену, али му се поглед и нехогице отимао на њу. Он се опет загледа у њено лице, старајућп се да не прочпта оно, што је тако јасно на њему исписапо било, и он је протпв своје воље с ужасом прочитао оно, што никако није хтео да зна. Кад је пао Кузовлев сви беху потресени, али је Алексије Александровић видео на бледом али победном лицу Анином да онај, кога она гледа, није пао. Када је доцније, иза Махотиновог и Вронсковог скока иреко велике баријере, други један оФицир пао на главу и на месту остао мртав, и када услед тога ужас обузе целу публику, Алексије Александрозић виде да то Ана није ни опазила, да је једва разумела о чему то на један пут сви говоре. И он се све чешће и све угшрније загледао у лице своје жене. Ана, и ако .» Оеше п [)етворила сва у гледање, осетила Је са стране да је муж посматра својим хладним очима.