Отаџбина

ДАША ЂОНИЋ

483

батинама, кундацима и бајонетима на њега. О, учинили су то већ, али заман, они боду у „празно" а ђаво још ту. Једне ноћи сакрије се капетан у соби, где спавају момци. То није нико знао, осим Виће велбаба. Бнло је да како свакојаког разговора а највише се башкарио Даша. Каплар Јоца се већ и разболео и лежи у шпитаљу а и Макса тек што није. Други момци се по мало ослободили, видећи, да ђаво «има пик" само на Јоцу и Максу, Ђавола још нема а сви ћуте, јер данас ће доћи за цело, пошто га две ноћи није било. Даша, као обично, заподене разговор о стражарењу и понуди се опет. Добро. Неколико минута по одласку Дашином ево ђавола, све скаче и ђипа. Окружен је светлошћу а он црн као, но. као ђаво. Капетан се дшке, заповеди тишину и лагано, на прстима, па се упути оном месту, коме се не иде забаве ради. То „место» било је у ћошку, тамо, где се састају пО два крила од касарне; оданде ее могло видети на све стране. па чак и у собе, кад се згодно стане. Кад се приближио „месту" има шта и видети: Даша стоји згодно а у руцп му Шегпа та§чса, (( волшебни" Фењер, осветљен. Тај је наперио баш на собу своје компаније и десном руком гуркао стакло тамо-амо по њему, При том се клибио и тихо смејао. Али смеј га прође на брзо, кад пред собом снази капетана. Док длан о длан, а „Фењер" стрмекне у округлу јаму, да понесе собом и „господара мрачних држава" у једну од његових «царевина» У исти мах се Даша укипи и шта ће сад бити!? У компанији је одахнуло све. Бадава, од господина капетана бежи и ђаво ! Али нема га још. Да га није на послетку «нечастиви» зграбио и шију му заврн'о ? Нема ми Даше! Вића и многи други пошли би, да виде шта 31*