Отаџбина

ДАША ЂОНИЋ

485

каиларске звезде на свом старом месту — право чудо астрономско. Ђаво се више никад није показао; само што је, као последица ноћног лутања, морао Даша једном Текелијанцу платити три Форинте. што му је „изгубио" «волшебни Фењер". То је учпнии радо и весело, само кад се осветио Јоци и Макси. А Ђоки? Ех, њега можда држи баш прави ђаво у канџама Још исте јесени, после свршених маневара, приспе у Пешту нов транспорт регрута; ту је био и Јоза, отари непријатељ Дашин. Случај хтеде, да му Јоза доспе у компанију а под његово војничко «васпитање». Даша га гледи а дрпка своје науснице; Јоза мањи од маковог зрна. — Легло ти пекарско, рече једва; зар ја да се бочим с тобом ? Што те не стрпају међ пекаре па да ми печеш провунте! — А шта ја знам! одговори Јоза — Хајд' нек те ђаво носи, настави Даша. И сувише си ти мали а да каљам прсте. Знаш, оћу да заборавнм, што је негда било; само се владај ти поштено. А сад, севај! Јоза одахне и одвуче се свом кревету. Није се надао, да ће тако плако проћи; мислио је, сиромах, да ће се Даша сад на сваки могући начин светити. Али Даша остаде при речи, заборавио је што је било, те је с Јозом поступао мсто тако, као и са осталима. «Легло пекарско" или «свеца шокачког", то је било све. што је Јоза пазарио од Даше; но то није ни узимао на ум, те «реченице» у касарни су просто летиле по ваздуху. Внло би му необично, скоро криво, да их није чуо и овде, као што их је чуо на новосадској пијаци од «колега" и сличних , ( стручњака». Те јесени су ислужили «капитулацију» и каплар Јоца и Фирер Макса; они одоше кући, а никад нису дознали, који је то ђаво био с „оним ђаволом.» Капетан је Дашу врло пазио, видећи,