Отаџбина

486

ДАША ЂОНИЋ

како овај чува тајну; његовој препоруци имао је и захвалити, што је добио још једну звезду. Три звезде! На свакој страни трп ! Та то је читава Фигура небесна! Даша је према томе и носио главу, Сад је ггослз (( ве1баба" Виће најстарији у компанији и у ошпте уважена личност. Њега су не само (( коморати и већ п господа официри боље пазили, јер није нио никакп а ни иначе није био ноћник а оно прво, т. ј. пијуцкање, догодило се богме кад и ка/Ј и самом Вићи. Бивало је по који пут, да је врло „ослабио», те је лежао на свом кревету као проштац. Тада би Даша на брзо узео команду у своје руке и нико живи није дознао, у каквим је «мукама» господин велбаб, А Вића је то знао и запамтио па кад је капетану подносио «рапорт». свагда се најповољније изразио о «Фиреру» Ђонићу. Капетан се само смешкао; биће опет «неки ђаво, и који ову двојицу држи, у свези, помисли у себи али не рече ништа. Те зиме, управо од јесени још, почео је Даша да иде у кавану «код Крзљице Енглеске". Тамо су од вајкада одлазили Срби ђаци, али ове године дођоше на свеучилиште баш они, с којима је Даша свршио прва три разреда и који су га (смучки" оставили, да иде с «дечурлијом 3 ' из другог разреда, с оном истом, коју је толико пута пропустио кроз прсте, кад је и најмање избило на површину ревновање између првог и другог, па другог п трећег разреда. Доцније се већ опамете које како. Ишао је с ђацима по кад кад и у механу, па и остајао с њима до поноћи; али чаша пива, то беше све, што је узео и ни један га није могао наговорити, да попије и другу а камо ли да се упусти «на широко морје. и Он се до душе још од пре састајао ио који пут с ђацима; по највише је одлазио у Текелијанум, тамо је у своје време и дошао до оног Фењера, којим је ђавола «пустио» на Јоцу и Максу. Дружећи се с ђацима поче му солдачија да буде по мало досадна. Тек сад увиди, какав је био кмазгов,"