Отаџбина

ДА.ША ЂОНИЋ

491'

- Аха! рече тај кад спази Дашу. Господин градоначеоник је дошао, идите само њему. — Господине, поче Даша и стаде гладити свој шешир ; немојте се срдити, што ћу рећи. Кад би хтели, да за мене кажете коју добру.... —- Та не познајем вас ни ја, рече бележник, одобровољен тим чудним захтевом. У осталом, идите само господину, говорио сам му већ о вама Даша се радосно укло^и и пријави се градоначеонику. Пандур га уведе у собу. Градоначеоник, црномањаст господин, средње величине и сувоњав, седео је за својим столом, пушио и писао. — Шта желите, запита га после мале почивке. — Да ме примите, господине, за писара. Ја сам Новосађанин, ислужио сам солдачију као Фирер, ире тога сам свршио пет разреда у овдашњој српској гимназији. говорим немачки и српски. — А имате ли сведоџаба? запита га градоначеоник и пусти густ дим из великог ћилибарског «шпицла : . — Имам војничку књпгу. — Да је видим. — Даша ступи ближе и пружи своју књигу. Градо начеоник је узме и прегледи. — Ви сте богме често били с оне стране браве, рече и провуче прсте кроз браду. — Тамо су врло с^роги.... — Шта! Још и то да нису! А шта је са гимназиском сведоџбом? — Господине, из петог су ме раз'реда истерали. . — Врло лепо! У осталом, то ме се не тиче ништа. Како стојимо с рукописом? — Тај ми је леп, то могу рећи. — Слушајте, рече градоначеоник п поче мотати нову цигарету; како би.било, да ступите у варошку службу као пандур.. но, но... били би одмах каплар,