Отаџбина

492

ДАША ЂОНИЋ

полициски каплар. И тако нам .сад треба ислужен војНИК, 11 ТО баш ПОДОФЕЦИр. — Господине, то никако, извините, рече Даша мало изненађен; да сам хтео такву службу, остао бих у војсцп. — Е, па лепо. Могу вас . онда примити за дијурнисту, наравно. за сад привремено, док чујем, шта ће рећи ваш шеФ. — Господине, захваљујем вам ... — Ништа, ништа. Будите сутра овде у девет сати па ми се јавите опет. После тих речи повуче градоначеоник густ дим и поче писати а на Дашу се више н не обзирати. Овај се ћутке поклони и оде из собе. На ходнику се нађе с великим бележннком — Но, шта је? запита га бележник — Добро је, господине, примљен сам, Господин ме хтеде у пандуре, али. .. доста ми је те сорте Сутра могу ступити. — А ви ступите, рече бележник п уђе у своју собу. Даша се лаким корацима упути кући; очи су му еветлуцале од уживања што је дошао до „грађанског положаја". Сад ће имати и плате, готовог новца, и то више него у солдачији. Оца затече на улици и већ из далека му поче показивати знацима, «да је добро и . — Примљен сам, рече весело кад му беше на домаку; од сутра сам писар, дијурниста, као што вели господин. — Е, то је лепо, одговори мајстор Ћира сад да тп кажем и ја нешто . Код мене остајеш на стану, спаваћеш за једно с најсторијим момком као оно негда с Глишом; с нама ћеш и ручати и вечерати а оним, што заслужиш, купуј себи хаљине и већ шта ти иначе треба. Владај се добро. па ће тп бити и код мене добро, у нротивном случају....