Отаџбина

ДАША ЂОИВЋ

493

Мајстор Ћира ие рече даље ни речи ; није било ни нужно, Даша га је врло добро разумео, шта би било у „противном случају". Сутра у јутру беше већ пре девет сати у варошкој кући, да дочека градоначеоникаДође и велики бележнпк, и кад спази Дашу, мало се насмеши. Даша се дубоко поклони; осмех бележников тумачио је у своју корист. Ево и градоначеоника Даспа се поклони још дубље. — А, ту сте, рече градоначеоник; идите доле у по резно звање и јавите се госнодину порезнику. Ја сам му већ јуче поручио, да ћете доћп, Мито, настави даље и окреие се свом нандуру; одведи господина Ђонића доле господпну порезнику. Градоначеоник уђе у своју канцеларију а пандур Мпта намигне Даши, да иде за њим. Даши беше мало неправо, што га је Мита позвао главом и ако му у мало јуче иије.постао (( колега"; та и сам граданачеоник му рече «господин Ђонић«, па шта се онда размеће (( тај'М Порезник, омањи . дежмекаст господин , потпуно округле главе и још округлпјег трбуха, који се мирно одмарао на кратким мало кривим ногама, од којих једна беше у великој чизми од пуста, Филца, зачкиљи левим оком. кад спази пандура и Дашу. — Ово је нов дијурниста. рече пандур Мита п о де — Ви сте дакле Давид Ђонић, поче порезник мало кроз нос и иочеше се по краткој проседој брадп; добро. Ено онај астал тамо; видите ли га? То ће вам бити место, За сад ћете испуњавати Формуларе, док не уђете у посао. Али, млади госиодине, вп мораге бити још пре девет сати овде а пре мене не смете ићи из канпеларије, не смете ни пушити овде. Сад — господин Стево, рече дање и окрене се неком бркатом чиновнику; нокажите младом господину оно, што сте и ви лане ночели учити А. сад се препоручујем и молим за тишину. Порезник се после тих речи увуче у своју ограду и настави свој носао. стојећки пред високим (( иултом и