Отаџбина

528

У ЧИТАОНИЦИ

\

На вратима се указа Ђока Петровић; али кад угледа Глишу и кад чу шиштање му, које сад, чини ми се, постаде јаче, окрете се онима у предсобљу, који су стресали снег са обуће, и дигнувши руку шапну им: — Спава! Стресање престаде. У «салу» уђе са свим полако Ђока Петровић, а за њим такође Илић, Носић и Влажић. Кад оставише штапове, шешир, а Илић шубару и шалове, приђоше столу. Илић приђе Глиши, и полако, али са свим полако скиде му наочари с носа и остави их на сто. Глиша, као да осети, да је склоњена опасност, поче још јаче шиштати.... Петровић приђе пећи, отвори вратаоца и полако ћушну један повелики пањ у њу; за тим донесе столицу, метну је крај пећи, па, узевши новине, седе на њу, и поче чварити леву страну. Читали су. Веома полако превртали су новине. Из момачке собе чуло се сухо кашљање. После неког времена, кад се раскравише ови поштовани читаонички чланови, зевну дуго и слатко учитељ Блажић; а како се зев предаје, почеше зевати и остали ... Петровић преместио столицу, те сад чвари десну страну. Одмах за тим полако се диже Илић, седе на други крај миндерлука, и у скоро за тим слатко је ркао. Блажић узеде „Новое врема", покри се њим, и заспа као окупано дете. Није ркао. Још су се држали Носић и Петровић. Али у скоро и они попустише, те Носић наслони главу на сто; Петровић се догегуца до миндерлука, седе нањ и скиде ципеле, завали главу и доста је дуго гдедао у таваницу; али му се у један мах заклопише очи он заспа... , Боже, како су срећни ови људи!