Отаџбина

540

У С К О Ц II

ПОЈАВЛ II Грацијела полази у дворану, за њом различите мушке маоке. Грацијела (господи, на уласку у дворану) Хвала вам господо млетачка, На силној пажњи, на облетању 1 Ал' ни један нисте ме познали , Нисте ни један услове прописне, На маскаради, испунили: Моје име није ни један исписао ! Овакн је шар'о име му драго, Име оне, коју жели наћи. видети: Име даме срца свог! Али господо Узаман — каваљер мој није међ' вама! (Господа се клањају и одступају. Чује се мало после свирка и граја гостију). Јоште га нема! Залуд' га очи траже, Залуд га срце целз вечери жели, Залуду дркће, стрепи и бије Чим ми се ко' год налик, приближи Ал' нега нема, нема! Где л тол'ко остаде? Шта ли га задржа? Шта л' мисли сада? Да ли ће заиста довесги жељену маску: »Црног витеза«?!.... 0 не, не верујем .'.... Ал' да ћу се изненадити, узбудити, То ми узрујана сл^тња казује, Душа ми чисто стрепи, зазире! (Чује се на пољу граја чуђења). Шта ли то значи ? Та необична граја? ПОЈАВД III Сенатор Челини, хитно улази с лева. Грацијела. Челини (узбуђен, весео). Ту је! Приспео је! Загонетка сад ће с' решити! Грацијела. Шта је? Ко је приспео? Говорте брже, жудња ме умори! Брже казујте — је л' виконт де Балса? Челини. То. ћери, не знам — је л' виконт сам ; Ал „црни вптез® — маска је његова ту ! Отуда граја изненађења, чуђења, Радозналости силне и силног стра ! Јест' то маска није — то је он сам !