Отаџбина

у о к о ц и 541 Описи сви се слажу с овом појавом, Овим поносним држањем пркосним; Одело исто, маска, оружје; Нема сумње «црни» је «витез а то ; Од меса, крви, костију То није басна и није више сан! Он немнрно просторе прелеће Очима тражи, лута, завирује сваки кут Некога тражи — или виконта, Пл' ћерн тебе ? Грацијели. Мене ? ! Чвлини (угледа Анотола у масци „црног витеза 8 , како се на уласку у трем. о лева, о муком пробија кроз многе маске, које му се страшљиво уклањају с пута). Он је! Овамо иде ! Ја се повлачпм. Тебе тражи ; Али не. бој се — ја сам ту ! (за се у поласку) Он је сигурно! Све су мере предузете, Да нам не умакне ! Браво сенатор Челини Звезда се твоја пење — уздиже ! (одлази десно).. НОЈАВА IV Грацијела. Доцније из трема улази у дворану: Анатол. Маске долазе до трема. Грацијела. То је он! Анатол! Виконт ! Срце ми, душа, казује то! Ова жар, чежња, љубавни плам, Што ми, ка прилив благи, Кроз живце све се разлева! Онај 'од, оно држање — он је то! И тај "од нознајем и бат тај сам Олушала! О, он је то! (устрашено) Ал' ако је »црни внтез" допста? Не, то не може, то не сме бити ! Није могуће — да све беше лаж! 0, онда би и небо и ова блага, Тиха, млетачка, звездана ноћ И цео живот и биће наше, Био само пусти тек сан ил' злеуда лаж! Виконт не уме лагати!....