Отаџбина

542

у с к о д и

Ха, та то је за цело шала пекаква, Ш ала опасна — морам признати Јунаштву његовом прилична улога ! Ал' тек је шала, није истина : Жудње ми, жеље, наде говоре то. Оп је сигурно доказе дон'о : 0 своме пореклу, своме угледу, Кад шалу тако опасну, Збијати сме ! Анатол (је примети, пробија ое кроз маоке које ое склањају и кад оц уђе, све у гомидама скдањају и одлазе десно и лево. Марина — црвени домино — види се да и једнима и другпма, некакве наредбе издаје. За се: Она је то! Она ме чека. Да л' с' нестрпљењем, са чежњом Љубавног пуна заноса Ил' с љубопитством жарким, охошм, С каквом лепе Римљанке, Посматраше борбу тигровску, С борцима окретним, несрећним ? (Приближује јој се. Гласно, галантно) Лепа маско", ручицу вашу! Да је целујем и да на њој покретима срца, Почетно слово дражесног имена Вашег испишем — како је обичај, ред ! (љуби је у руку н исписује на руци: «Г В ). Почетно слово — четврто на реду, Најтеже, прве пауке — азбуке, госпођо! Грацијела (узбуђено) Јест, ви ме познасте, Срце вам ваше — беше добар вођ ! Дозволте да се одужим ! (Црта му на руци ((А"). А вашег имена поносног, Прво је писмо — прво и азбуке Чиме природа хтеде вечита, Обележит' и ту првенством свога л.убимца, Љубимца у свима делима А не само по облику, стасу мушкоме ! (Он се клања. Устрашено). Али за Бога од куда у масци тој, Па још ви сами виконте ?