Отаџбина

У с к о ц и

543

Верујте, шала је опасна то ! Поред све ваше знане смелости Дозвол'те да вас за тај ваш корак, Непромишљен — благо покарам ! Анатол 0 лепа Грацијело — племенита госпођо Дозвол'те ми прво једно питање : Разумите добро, од тог питања, Зависи срећа, живот, сиас мој ; У њему лежи моја судбина И моје све. Ви сте звезда моја Поносна, коју сам с побожношћу заносноу Из детињства свога жудео , Тражећ' је једнако по небу звезданом, И гсре нисам звезду нашао, Докле се на земљи, на ме срећа смејала, У бајним осмејцима, зоре дивотне, Што љуби плаво море заносно И злати вршке брегова плодних И грли чедо божанских дивота Венецију поносну! И све лепоте И сва срећа, радост и светлост, Што ме у крају овом дивотном У овом рају земаљском — очекиваше И звезда моја — бесте ви, госпођо ! И та звезда беше талисман мој, За њу сам срећу, живот везив'о свој, Њој поверих о'тад' живот, судбину Ја вам ево нудим све своје — љубив своју, Вама, Грацијели, створу дивотном Не ни илемићки, богатој госпођи не Вамн лично, впшс никоме Ја нудим све, што имам сам!.... 0 кчд би људи на живот гледали. Као што јуначки, на смрти, гледају, Истину вечну пред смртним очима ; Кад би рушили све предрасуде, Ове преграде, што их закон и обичаји 'Ладне друштвоне Форме налажу Тада би човек био срећан, слободан, Спали би окови тела и ума, Ирестала би тад тећи крв И ја не б' имао тада да дрхтим,