Отаџбина

546

у с к о ц и

„Само још тренут, само још оад!» И ја у улози најмљеној својој, Занесен шареним тим сном, Као у бунилу даље сам одио, И сневао о срећи, блаженству — љубави! Ох бедни несрећник, бедан ли сам ја! И на један пут спаде копрена! Хвала вам госпо, ви ме спасосте Од самог себе ! Ја и дотле бејах Ал' о'тада сам потпуно ваш роб ! Ви ме вратисте на стазу дужности, на стазу части И живот мој — беше ваш! Љубав ме је к вама — уздигла, Облагородила — ја љубав предоцкан Можда лознадох и њену божанску моћ !.... Ви ово же.шсте — жеља ваша беше заповест: Мој живот је пред вашим ногама : Решавајте брзо: ид' живот, ил' смрт! Грацијела. Грозно, ужасно ! Да ли сам будна, или још сањам О да сана ужасна, Јаве ужасгшје још!.... Зар живот лепи до сада, Зар снови — јава пријатна, Зар љубав ова — слатко тепање И речи срца, љубавног заноса, Који и мене за собом понесе Зар срећа ова, што се први пут На ме осмену — све да је то Лаж? Ужасна, грозна лаж И пука обмана ? ! Племенитост, јунаштво, Као и лепи лпк — маска ужасна, Као и име звучно, углед и понос Обмана и лаж — обмана свуда и лаж! ? Зар горда Грацијела Челини, Чији су предци дрмали одавна, Оудбином земаља, градова, људи; Поносна удовца — што је облећу Тодики каваљери, први племпћи II за највећу срећу сматрају Приступ у дворе њене; а за оомејак један Њен — у смрт би радо летели —