Отаџбина

у $5 е к 0 0 г р д д 551

1_ика п ©@1 оујс Марин а, (носи црв^ цгр^ч ^ 1 јЧ} и /^ > 01 РУ кама > око њв г РУпа маоки, поред ње једна црна маска, улазе сви нагло, Маске разне. Две друге црне маске остају у трему. Солдати. Доцније сенатор Челини и Провидур. Маркка (нагло на челу гомиле приступи замишљеном и збуњеном Анатолу, потисне га, у исто доба црну маску гурну на његово место. Гомила масака окружи њу и Антола, прелазећи на десну страну; тихо и врло брзо) Бежи, бежи драгане Из кужног овог простора! Шта с' устежеш Даничић Ђурашко? Зар љубав к народу твоме, Спасу његовом — тако је нмштавна! Да презрење жене једне ништавне Не соколи те, понос не уздиже ти ? Шивот је твој скупљи, драгоценији, Но да би га у лудо требало Жртвоват' тако ништавној љубави ! (Гомила с п.пма двома пробија, лагано и крећући гомилу маски што с поља павире, љубопитљиво осматрајућп дворану. Солдати, кад већина -маски уђу у дворану, сенатор и Провидур ступају ближе и тада их ова гомила с Анатолом и Марином дробије и у позадности се види, како Анатолу Марина огрће црвен огртач и црвен шешнр, једна од масака из његове гомнле смота његов црни огртач и шсшир под свој огртач. Докле се сва пажња преноси на дворапу, гомила га с Анатолом и Марипом полако се повлачи и нестане је десно; Сенатор с Провидуром нагло је ступио у трем и у дворану) Челини (Притрчи устрашено Грацијели) Шта је, шта је ћери по Богу? Грацијела (опоравила се, ладно) Ништа господин' сенаторе, Мала слабост, несвестица ли, што ли Те умолих каваљера свога (показује црну маску која је заузела место Анатолово) Да у помоН виче. Но ето — опоравих се [спуштеним. гласом) Ал' воЈска ова од куда, То не беше наша погодба ?.... И знате лп да је то гнј сно, подло,