Отаџбина

346

ИАТАРЕН СВЕВИД

великом снагом далеко у градеко поље. Тако се далеко праћком није могло добацити. <( Не ваља! )} промумла Свевид. „Извадите још један балван Заповест младога кнеза брзо је извршеча и сада је из језера потекла већа количина воде. Због тога су се точкови брже окретали и сада су засуто камење бацали ираво на откопе, који су далеко нод градом оивичили доње градско поље. „Снага је довољна; затворите јазове! Нека вода норасте још пола хвата, иа опда пропустите сувишну воду кроз десни јаз. На десној воденици издпгните витла и точкове да би могла вода мирно отицатиР И ови су налози тачно извршени. „Који ће од вас хтети да га конопцем спусгимо у долину, те да на суседном брду пази на долазак Татара?" упита кнез ратнике. <( Хоћу ја Ј> , зачу се из стотину грла. ((Нећете ни један и , викаше Стана. Ви сви имате жену и децу, а ја немам никога. Мени је ласно сићи низ градску стену, а умем се ио њој и попети у град. Конопци мени ие требају. Навикла сам се, да не спавам по седам ноћи, па зато ћу вам бити најпоузданији стражар. Спустите за мном тулум ул.а и мешину катрана. Опазите ли на оном вису бледу ватру са белим димом, знајте да горп уље. То ће значити да се враћају патри. Ако је пламен угасито црвен, а дим црн, познаћете да сам упалила катран. Знајте онда, да иду Татари. Спремите се да их дочекате. За мене се не брините. Пре но што они дођу до моје ватре, ја ћу бити међу вама.» Хитронога Стана спусти се као гуштер низ стрмену стену, а за њом спустише уље и катран. Све је то јунак-девојка упртила на леђа, па је певајући несгала иза кланца. Хи.1,адама благослова пратило је на том путу одважну девојку.