Отаџбина

348

ПЛТАРЕН СВЕЗИД

«Јер ће се преко њега сурвати део зид." «Онда бих те молио да меии повериш тај рад". Свевид пољуби одушевљена јунака, па подигав руке к небу рече: „Праведни Боже, док год буде било међу нама оваких синова, наука твога сина не сме пропасти." За тим одговори младићу: «Доцкан си се добри јуначе за ово јавио. Молбу ти не могу испунити. Мишица твоја затреба ће нам и доцније. До сад су ме многи молили за овај рад. а ја сам их морао одбити". «Да се ниси ти кнеже решио да ово извршиш ?» «Нисам. Ту бих жртву радо принео свом роду, али је овај носао обећан другоме. Јуначна Стана узела ми је реч, да ћу њој уступити ову милост. Не бих јој дао реч, да ме није уверила, да она при том послу неће погинути. Бог нек јој буде у помоћи". После овога заповеди осталим ратницима: «Најмлађи нека уђу у водеиице. Кад зачујете први знак рога, спустићете иодигнуто витло и точкове на десној воденицн. После другог знака поскидаћете са јаза прва три балвана. Ви сви остали сипаћете ситно камење у воденичке точкове. За сада се растурите по својим домовима. Не показујте се татарским чегама. Њих ће дочекати наша добра Стана. На западној страни нека жене наложе ватру под казанима. Онај ће крај жене да одбране сипајући озго врело уље и запаљене гужве са катраном на главе наиадача. То ће бити њихов задатак. У граду нека влада нема тишина, као у гробљу наших предака. Скоро ће се и ово поље иретворити у велики гроб." Пред вече указаше се први коњаници под Јајцем. То беше прва татарска извндница. Обилазише око стеие градске, гледаше у високе подигнуте зидове, па почеше вртети главом. Нигде капија, а нигде жива створа. Стена је стрмена, а нигде улаза.