Отаџбина

ПАТАРЕН СВЕВИД

349

Тада се на једном шиљку указа Стана. Внкнуше јој нешто, она их није разумела. «0длазите одавде незвани полазници; овде вас не требамо", одговорила им је са стене девојка. 1 о опет они доле нису разумели. У томе је стигла и друга извидница. Двадесет коњаника гонило је пред собом ио једног руског дворјанина, маџарског племића, хрватског и босанског властелина и по једног пољског и словачког сељака. У добру се иису могли изједначити, невоља их је изравнала. Властелин и сељак изједначени су сада нод бичем силнога Татарина. Сада су сви били робови. Под градом наредише властелину да каже девојцп , да поручи господару града, како иду непобедиви синови страшног Татар-кана. Нека отвори на граду капије и нека изађе на сусрет татарском поглавици Камчат-кану. Ваља пред њим клечећи иузити по земл^и, а изнети му млека и хлеба за знак покорности. «На граду капије , ха, ха, ха, ха Р смејаше им се озго јунак девојка. «3ар не видите да у нас капије нема. Ваља вам се пети уз ову стрмену стену, ако вам коњи имају канџе и ако сте то научили од дивљих мачака«. «Па онда им још реци," продужи Стана, «да патарени клече само пред Богом а не и пред људима. Имамо у граду и млека и хлеба, али не за вас и вашег кана. Млеком хранимо децу, а хлебом ратнике." Босански и хрватски властелини објашњаваху ово словачком и пољском сељаку, ови руском дворјанину, а овај по нешто речима, по нешто знацима протумачи Татарима. У место одговора запеше коњаници стреле и послаше их горе ка девојци. Стана је дотле већ замакла за један крш. Половина извиднице вратила се ка великим татарским четама, а иосле пола сата дојурила је на јајчанско поље војска непобедних синова страховитог Татар-кана.