Отаџбина

3 50

ПАТАРЕН СВЕВИД

Прешли су преко насипа кроз кланац. па су се подругљиво смејали јунаштву јајчапских становника. „Народи белге испред нас, а шака људи на оној стени хоће да нам се одупре. Тешко њима кад их савладамо!" викао је зловол^но Камчат-кан. Ако ми је стена неприступна и ако на граду нема капија, ми ћемо их "натерати да преко оних високих зидова скачу у дубину." Посматрао је голему стену са јајчанским градом. Обишао је цео простор на доњем пољу, иа се уверио да се једино са доњег градског поља може приступити граду. Наредио је својим ратницима да се за ноћас одморе од тешког путовања. Пустише коње иа пашу, а преморени ратници полегаше по трави на градском пољ>у. Вал>ало се одмарати непобедним синовима страховита кана, јер их је сутрадан очекивао тежак посао, да се бију са големом стеном. Ноћ је била мрачна. У граду је владала мртва тишина, а у татарском стану све је иоспало. Само је ту нему тишину прекидало довикивање татарских стражара и рзање њихових коња. Поноћ је. Са суседног брда одјекује необичан звук за ово глуво доба. Као да неко секиром удара у дрво. Удар за ударцем одјекивао је са противне стране града. Искупише се татарски стражари, па се питаху шта ће то бити. «Мора бити да у граду обарају грм; ваљда ће њиме да подупру зидове", разлагаху стражари, иа се опет разиђоше на своја места. Оштра секира у Сганиној руци пресецала је по средини крајни грм под дебелим зидом над провалијом. Под ударцима грм се савијао, иа у једанпут препуче под грдним теретом. Страшан иотрес нроламао је ваздух. Зид се срушио у бездан, а језеро се ваљало са стене у дубину. Прорадише великом снагом обе воденице. Точкови одбацивали су пљусак од ситиог камења преко татарског стаиа на подигнуте оикопе. Разбудили би се и мртви од оволике тутњаве. Татарски војници, који беху близу оп-