Отаџбина

ПАТАРЕК СВЕВИД 3 51

коиа, замишљали су да их отуда напада нека страшна невидљива сила, иа појурише према граду. Повукоше собом и остале Татаре. Сви су по мраку јурили ка граду, куда их је потискивала навала од назад. Страшан тресак одјекивао је са околних брда. а од озго са града ваљаху се грдне количине воде. Татари вичу да су их са опкопа напали камењем, а са градеке стене гутају и носе дубоки таласи татарске ратнике. Ови немају маха ни да вичу. Како их докопају водени вали, таки их издижу, па их сгрмоглав бацају о земљу. а ту их прогутају нови таласи. Против оваке силе не номаже праћка, не користи стрела, а утећи се од ње не може ни на најбржим хатовима. За мање од четвр г сахага сручило се дубоко језеро, које се толико дана скупљало на горњем градском пољу. Тамо горе било је језеро тихо и мирно, али у новом кориту таласи се одбијаху о снажне насипе, појурише опет ка градској сгени, као да им је жао што су се озго спустили, па отуда опет грунуше на насипе, па опет на град. Водени овај јуриш бивао је све слабији, « пред зору се само још благи таласићи лелујаху између градске стене и иољског насипа. Свевид са својим ратницима озго са стене нажљиво је пратио шта се доле збива. Жене на западној страни држале су спремне упаљене гужве са катраном п врелим уљем, да их побацају на дошл^аке, ако би овим путем побегли од воде. Спрема ова била је излишиа. Кад се у зору промолише иза брда први сунчани зраци, доње се градско по.ље претворило у језеро, а од тагарских освајача нигде трага. У место њих пливаху по површини воде суве кости Франачких јунака. Танак слој расквашене земље није давао довољно отнора , те је вода исплакнула суве Франачке кости из њихова лежишта. Звездан им је на овакав исти начин спремио био хладаи гроб далеко од њихова завичаја. Након толиких година опет је Звезданово дело искрсло на површину а Свевидовом делу нема трага. Два хвата дубоко под водом