Отаџбина

ПАТАРЕН СВЕВИД

почивају неиобедни синови сграшног Татар-кана, незастрашиви борци храброг Камчат-кана. Свевид са својим ратницима клече на колена, па се опет сви помолише великоме творцу најпре за спас патаренских хришћана, а после за спасење васцелог човечанства од оваке страховите напасти. Најстарији патарен одслужио је службу божју под ведрим небом и сунчаним зрацима. Проста им беше служба као и вера. Отпеваху скупа Давидов нсалам у славу великоме творцу, који је његовом народу помогао да освоји Јерихон. После је разборита старина пред сакупљенима изговорио лепу беседу о бескрајној доброти свевишњега творца, о патњама његова сина, који је за спас људства умро па мукама, о једнакости међу људима, о слободној вери, о слободној мисли. Старац клече, иодиже склопљене руке ка небу, а цео народ иаде ничице на земљу. Гласно је изговорио (( оче наш и , ту лепу хришћаиску молитву, а за њим људи, жене и деца изговараху у себи молитвене речи. При крају као из једног грла завршише у глас: «јер твоје је царство, сила и слава, сада и довека, амин." Сутрадан се нризор променуо. Лагане кости Франачких витезова, напојене водом, отежаше, па се спустише доле у дубину. Ваљда су онде сметале храброме Камчаткану и његовим непобедним борцима, те сада ови искочише на површину. Католик и иеверник ни у гробу се не слажу. Прва је опасност уклоњена. Татара више нема. Две хиљаде Камчат-кановнх бораца сада су играчка валова новога језера. Две хил^аде непобедних освајача сатрли су јајчански патарени без борбе и без оружја. Ни један Татарин није ни стрелом погођен, ии каменом убијен, ни мачем рањен, ни копљем прободен. Довде су пустошили богате крајине, растерали нитоме народе, а овде под Јајцем нашли су спремљену хладну гробницу. Ни гласника им није остало , који би могао јавити поглавару златне хорде, шта би са јунацима храброг Камчат-кана.