Отаџбина

ПАТАРЕН СВЕВИД

353

Сад је ва.Бало уклогшти и другу опасност. Требало се сачувати од тешке болештине, која би снашла градске становнике од трулог ваздуха, који ће распростирати оволике лешине. Вредни патарени приступише и том послу. Развалише сазидани свод преко врбашког рукавца, уклонише и насип у кланцу, па испустише све језеро са доњега поља. Испрепреченим балваиима задржаваху по површини воде татарске лешеве. Кад је вода усахнула, онде где је некада био брежуљак ископаше нов, велик и дубок гроб. У ту рупу потрпаше Франачке кости и татарске лешеве, па их по врху залише катрансм. А да се у гробу не би позавађали католици са невериицима. притисиуше овај заједпички гроб великим брегом нанесеног :камења. Разредише се опет у два реда, од гроба до подножја стене и од гроба до насипа. Човек до човека додавао је опет камен по камен на старо место. Над гробом незваних освајача, опет се подизао природни горостасни споменик — брег од камена. * * * По врту испод јајчанског замка ходала је стасита личност младог јуиака. Узабрао је травку питалицу, па је замишљено кидао листиће изговарајући при томе: доћи ће, неће, доћи ће, неће. И он би се свакада при вршку заговорио. Погледао би пут Дубровника, мислима би одлетео далеко у туђи крај , па би заборавио на ком је гштању застао. Из ове сањарије грже га Станин глас : (( Витеже Свевиде , узалуд кидаш листиће, јер ова травка иеће ти показати истииу". ( ( Стано, сестро моја, зар ти знадеш зашто сам кидао лишће?" унита је Свевид. <(Радознао си, хоће ли Иринка доћи. Питаш и камен и травку да ти ово кажу. А ја ти само велим, да натаренке не лажу. Бог и вера то им забрањују. Ти знадеш да су Иринка и Јадвига добре хришћанке, искреие патаренке. Ако бн попови у далеком свету покушали да Иринку ОТДЏВИИА КЊ. XXXI св. 123 '23