Отаџбина

ФИ. 1ОС0ФИЈА У М ЕТ Н О СТИ

унутрашњост предмета те изгледа да је болм посматралац него ли други људи. И то тако живо, како лично осећање не стоји узалудно; сав умни и живчани механизам потреса се тиме. Човек и нехотице исказује своје унутрашње осећаје, тело му се креће, положај му је мимички, он мора да изнесе на свет предмет онако, какм га је појмио. Глас се подражавачки мења, реч налази колорисан израз, непредвиђене Фигуре, Фигуративан, нов, претеран стил; очевидно је, да је будан мозак, под снажним, првобитним утиском, размишљао о иредмету и променио га, час осветљавајући га и увећавајући, час извијајући и изопачујући га сасвим шаљиво; у овлашној скици као и у жестокој карикатури ви опажате код песничких темперамената тај утецај одвољног утиска. Сваки треба да се стара да се духовно сроди с великим уметницима и с великим писцима свога века; ваља изучавати скице, планове, интимне белешке, преписку старих, некадашњих уметника: свуда ће се наћи иста урођена процедура. Нека јој се дају лепа имена, нека се то зове инспирацијом, генијем; го је добро и има смисла; али ако ко хоће да је тачно објасни, треба увек ту да нађе живо, спонтано осећање, које групише око себе гомилу споредних идеја, прерађује их, даје им облик, мења их и служи се њима да себе покаже. И тако смо дошли до деФиниције уметности. Освриимо се и погледајмо пут, којим смо ишли. Постепено смо се приближавали све узвишенијем схватању уметности, а због тога и све тачпијем. Из прва смо мислили да је њен цил-> да имитује сполши изглед. Затим, одвајајући имитацију магеријалну од духовне, нашли смо. да (Јна хоће у том спољном изгледу да имитује односе појединих делова. Најпосле, опажајући да ти односи могу п да греба да буду мењани да би довели уметност до врхунца, утврдили смо, да се односи делова изучавају само зато, како би се дала превласт једној битној црти. Ннједна од ових дефиниција не обара претходну, али је свака