Отаџбина

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊЕГИН

421

Срца страсне изражаје, Што подижу, крепе груди, Не разумем! —• Али ево Слабо сам га, слабо прев о : Живе слике снимак худи ; Као Фрајшиц, што те дира, Почетница кад га свира : Писмо Татјанино Ољегииу «Ја вам пишем — шта знам бо.не ? Ту утехе тражим за ме. А до ваше стоји воље Да баците презор на ме. Дарну ли вас моје бол^е, Саучешће тад ми дајте, У поиор ме ие бацајте ! С почетка сам ћутат' хтела ; И верујте: мога јада Не би чули ви иикада ; Надати се кад бих смела Једном само у недел>и Да утолим својој жељи, Да вас гледам, да вас слушам; Да ме свије мис'о стара, До састанка да јој чара И дан и ноћ слатко кушам ! Ал' мрски вам, кажу, .вуди И све што ј' са села само. Па и ми смо створи худи Макар што вас изгледамо. «Посета вам зло ми пала ! У склоњеном нашем куту Никад за вас не бих знала, Н ити ову муку л,уту ! И моја би душа стала