Отаџбина

422

јевђеиије оњегин

Да се мање мучи, пати. Супруга бих нашла смерна, Жена бих му била верна, А дечици добра мати. кДругом!.... Никад на том свету Не би хтела душа моја ; Ја судбину имам клету, Небо хоће: ја сам гвоја ! 0, када би само знао Колико те срце жели ! Вог је тебе мени дао, Да ме штитиш, он ти вели ... И у сну ми ти се јави, Невиђеи ми драг си био. Твој ме иоглед плаши, страви А на душу глас се свио.... Не, у сну ме ниси срет'о ! Кад те видех, мени свану ; Сва се збуних, лице плаиу И протепах: Ои је ето! Тебе видех, слику знану. Је ли ти си са мном био : Милостињу кад бих дала Ил' молитвом уздизала Бол, што ми је душу свио, Оног часа слика т' мила Више мене нежно свила. Кроз таму се зрачну краде Над подглавник мој се свије Зар ти срце тада није Шаптало ми слатке наде ? Да л' си анђ'о што ме брани, Ђаво л', што ме сурват' кани ? Реши сумње што се роје ! 1о су, можда, маште клете