Отаџбина

ЈЕВЂЕННЈ Е ОН.ЕГИН

423

Неискусне душе моје, Што ме свиле, што се свете ? Шта му драго! Теби сада Ја предајем судбу моју ! Из ока ми суза пада, Ја заштиту тражим твоју.... Ја сам сама, никог није Да разуме мене сада. Расудак се губи, иада ; А јадној ми ћутати је ! Ја те чекам, срце гори ; Оживи ми наде ове ; Ил' кидајућ' слатке снове Јаох мени, ти укори ! Сврших! Читат' нисам рада.... А од стида бледим, страдам... У поштење ваше сада Ја се, јадна, слепо надам ! в XXXII. Писмо дрхће, она стрепи; Уздах тешки груд јој мори. Обланда се не облепи На језику, што јој гори.... На раме јој клону глава, Кошуљица поклизава Са нлећа јој нуног баја.... Месечевог неста сјаја, Кроз маглу се поља виде, Вечно брбљав поток мали, И сјајни му, бистри вали ; Већ рог свира, стадо иде.... Устали су људи давно, Тек Татјани све је равно.