Отаџбина

Т О Д О Р кратка:естетичка студија на пољу трагедије (СВРШКТАК) Сад нам долази ред говорити и о другим епизодним јунацима, а од њих, нема сумње, заузимају два најзнаменитија места Јелица, жена Тодорова и Синан-бег, браг његов по оцу. Два подједнако јака епизодна характера, а савршено контрасна. Један од њих ради све, што ради, под утицајем светлог идеала Сриства и љубави наспрам мужа и детета, а други све, опет, из љубави наспрам ње, Тодорове жене. Јелица је силан женски характер ! И у њој имамо готово све стране једног характера исцрпене: ми видимо херојкињу у првом и петом акту пуну живости, пуну снаге и препуну поноса и осећања испуњавања дужности; у њој видимо и Српкињу и женску слабу страну у оном дивном дијалогу првога акта, о ком говорисмо; али се најбоље опажа мајка и жена у премногим сценама измеђ ње, Синан- бега и Тодора, и то опет можда најдивније жена у првом упознању са Синаном, а мајка у крају трећег акта опет с њим. Да оправдамо све ово ! Ми рекосмо, да је Јелица свестрани женски характер, онако исто као и Тодор мушки; па и ако му првенство никако не спори, јер тежиште све радње неоспорно пада целокупно на њега, а она га дивно попуњава. Племенита, постојана и доследна је себи на свима местима осим једног јединог, а радња јој доликује на свима местима без изузетка. Неко је већ покушао да нападне на доликовање у Јеличином характеру с тим разлогом, што она иде у бој и тиме чини, дакле, оно, што женскима није својствено, но мушкима, а оним првим само тако, ако су расле код разбојника. Жао нам је што има критичара,