Отаџбина

448

'Г О Д О Р

у Тодору, а идеалан је, јер је зацело ванредна апстракција највеће љубавне страсти. Има неко мишљење, да је ова страст — љубавна — недовољна, па да јунак буде оно што је , а личност да може постојати. То су неки хтели, да је и овде случај то исто код Синан-бега, и доказивали, да му треба додати и другу каку радњу, а она да одговара интелекту. То би била једна страшна забуна! Синан не би онда био оно што јесте, не би био апстракција једне страсти. Да је пак обрада нашег песника сасвим довољна и тачна, на да личност буде личност, ми доказујемо показујући на Ајаита Софокловог и Федру у Хиполиту Еурипидовом, где је страст (гнев, љубав и освета презрене љубави) цео живот њин. Како пак може да иропадне личност, кад би се посред толике страсиости — а да је Синан-бег толико страстан, у то нико не сумња — метуо и део интелекта, ми молимо само да се зарад уверења упореди Федра Еурипидова и Расинова, па ће се тек видети резултат. Као што се види на извору у правој снази својој, тај је характер чиста сграсност, али кад подражавалац дође, он онда баш оно обично истиче, што је у првога песника вешто бачено у засенак, а тим претеривањем, ми смо показали, до каквих се кобних резултата долази, код М. Метерленка, па ево сад , и код целе Француске псеудокласичне школе. И још једаннут, Синан је морао бити онакав, и то само онакав, а никако друкчи. Што су неки замишљали, да он собом гради још једну драматску радњу, да је према томе радња претрпана, то није исгина. Ми смо показали како се схвата тајна она о његовом рођењу, казали, да погрешка Пријездина не би невином Тодору ништа могла учинити, али у случају већ таке трагичне кривице, она са мо допуњаван пехар кривице препуни, начшш перипетију — и то је све. Да је пак зато Синан неизбежно потребан, о том не треба ни говорити. То је о радњи његовој, а ми, најпосле, имајући пред очима Ромеа и Јулију, Енејину Дидону и т. д., у којима је љубав једини живот , сасвим