Отаџбина

Т О Д О Р

449

сдободно кажемо, да је Синан с ове стране и врло добро охарактерисан и врло природно изведен. Још једном додајемо, да радња , коју носи Сииан-бег није никако засебна од главне, јер се тражење Сталаћа не би ни догодило, да то од Мехмеда није одсудно тражио незаконити син Пријездин, то нам сам он каже. Па онда и цела његова друга радња: отмица детета и пбкушај да се задобије Јелица није ништа друго, но да се сатре Тодор, па онда п Сталаћ падне. Што Синан-бег на неколико места помиње могућност да напусти тражење Сталаћа, ако му се даде Јелица, јесте баш најбољи доказ његове радње тако тесно скопчане с главном, јер да се Јелица не може жртвовати пикако, јасно је као дан, нарочито ие таком човеку. Ну покрај све те јаке радње овоје, он је ипак толико бачен у засенак баш тим, што је у једној племенитој трагедији представник једне јаке страсти а епизодна личност, да се не може никако ни помислити, да отима ирвенство Тодору. Што се он у трећем акту много истиче јаком радњом не може ни из далека да се приближи силиии Тодоровој, који баш ту има ону перипетиску сцену, а о њој смо толико говорили. Па он сам собом иије чак ни прави супарник Тодоров, није онај контраст, који се обично иставља, да силније одскочи светлост јунакова — он је за то и сувише слаб. Тодор је толика сила, он је тако огромно снажан, да му тек здружена сила деспота и Мехмеда са целом Турском и још најпосле подлаштво братњево, може да буде истински противник. Али је Синан-бег ипак, као епизодна личност. ванредно јак и красно изведен. А кад би скупили све у заквучак, нашли би. да је Синан-бег савршен характер у свом правцу без икакве махне! Треба да прегледамо још два лепа епизодна харакгера у овој трагедији — Франсоа и Миру. То су два алемкамена у' круни характера трагедије Тодора. Они су тако згодно подешени а тако потребни, да на нечувено лен и погодан начин допуњавају слику и чине је дивотном рад0ТА1ЈБИНА №. XXXI св. 123 29