Отаџбина

Т О Д О Р

свеколиком ноказује љубав безграничну, није и отац и мајка 1 А зар човек, који онако лепо светује свога господара, да се умири, не само као родитељ сина, већ као саветник војводу, зар човек, који слуша заповести свог вође, није уједно и саветник и покоран војник '! Па не само то; он је и Србин и херој и бранилац, а све то троје осведочава у исти мах његова смрт у јуначкој борби смрт једнога седог и изиемоглог старца. Па не само то. Он је и човек и витез, ког веже задана реч, и тек онда кад господар његов има разлога да посумња чак у његову верност, сме он да је прекрши, и то на какав узвишен начин: молећи Бога и сен умрлог старог Пријезде за опроштај, јер га ето, сад на то гони дужност! Ми видимо њега као оца и Србина још и у трећем акту са Синаном на најлепши начин. Опет очинске његове речи, ванредне су. Ми видимо Ђуру у свима тачкама његова рада постојаног, доследног, природног, и племенитог и према свему томе —- Ђура је савршен характер ! Овде нам остаје још трећи листак ове племените детелине, а то је Мирин отац. И он је старац, и он је већ оседео у биткама, па ипак маше руком и палом, узима на себе тежак задатак: пробити се кроз турску војску и довесги иомоћи, што показује Србина и хероја. Па он је још уз то и диван отац, што доказује на више места, а веран је војник, то се види по целој његовој радњи у петом акту. И он је, према свему овоме, и трећи савршен характер! На супрот тим трима стоје два турска витеза, од којих је једаи достојан нападач самога Тодора. Исак иаша а други велики везир. Први би, једини од свих сиоредних јунака могао се истицати као онај контраст главиоме јунаку својом одлучиом вољом, храброшћу, љубављу наспрам освајања и страховитом иаследном мржњом иа Србе, јер је он син ужасног неиријатеља српског Јевренос-бега са Косова. Међу тим он је врло вешто бачен у засенак, те тиме све то више одскаче утисак главног радника, Тодора, који их против себе има