Отаџбина

458

Т О Д О Р

кује говориику у трагедији према његовим радњама и поступцима. Ми смо бележили за време представе говоре, који би били на своме месту или погрешни , и на нашу радост ми нисмо нашли ово последње, а о првима да кажемо само на два-три места. Ванредно је леп дијалог између Јелице и Франсоа (са Миром) у првом акту, а ми смо већ казали напред рад чега. Сем тога ово је једино место, где се песник пустио мало и у описе, који му, као што се види, красно испадају за руком, јер је опис одвођења робља зацело један од врло легшх, и ми само морамо жалиги, што ова трагедија није писана везаним слогом, па би ван сумње била ремек-дело. Још има иеколико необично јаких места: лаконски одговори Тодора и Исакпаше при првом одласку у првом акту, и красна лирика у дијалогу између Франсоа и Мире у иочетку другог акта, где љубљена девојка замишња отаџбину свог драгог правим рајем, где се само љуби, Оно је тако природио, а тако лепо и мило, да ми не можемо довољно похвалити песника, а с друге стране покудити, што овако красна места —- као и цео комад — није обукао у празнично рухо — у стихове. Можда смо заборавили још који леп став, али зацело нећемо ванредан излив страсти Синанбегове при упознању с Јелицом и ону силину израза, који се сви почињу са (С Ја сам онај,...". Ово је можда најлеггши лирски део у целој трагедији, а силином својих израза и заносном Флексијом опомиње на стих. Па и она красна прича Ђурина у трећем акту, тако проста, иа тако жива! Ово неколико примера нек буду довољни докази јаке силине лирике песникове, а о трагедиској његовој вештини већ смо говорили ! Молили бисмо само песника , да ако хтедне поправљати Тодора — иосле поправке оних погрешака , учини и овде уленшање , додајући стих. О језику ие можемо говорити баш сасвим тачно, али нам се чини да је чист као кристал. Да завршимо о овом делу! Трагедија Тодор обилује дивотним изразима и силином мисли са језиком