Отаџбина

Т О Д О Р

красним, и у том погледу — у ггрози — заелужује највећу хвалу. Сад је иа реду сценерија и спољашњи делови трагедије ! Ми смо казали, да под сценеријом разумемо поделу радње у трагедији. Данас се друго нешто зове тим именом, а то је облик места, на ком се радња врши и утицај на нублику путем махина. Пре но што почнемо говорити о правој сценерији, да кажемо две-три речи о овом послу. Баш откуд је ова ствар добила оно име не знамо, али биће ваљда отуда, што се метаФорски заменула радња песмом и утицајем другог утицај ирвог. Ми смо на једном месту исказали у иеколико речи, колико мислимо, да је неупутно служити се тим срествима зарад постизања оног, што би требало да постигне трагедија само својом радњом. Место свега другог, узмимо само Метерленкову Малену. У њој су премноге сценерије: Фијукање ветра, падање лишћа, хукање сова, које гдегод прелази у оилакивање. паљење шума, љуљање дворца, лупање неке необјашњене личиости или силе у капије и т. д., што све скупа производи страх, али не онај што треба да има трагедија, већ сасвим други: ми се бојимо не за јунака, већ за себе. а мало доцније тај страх многим понављањем постаје смешан и кад се радници њега плаше ми би им били вољни довикнути: С( та не бојте се, лупа то тако само. — није ништаР' Ето како погрешан утисак учини често сценерија. Сем тога, ако баш но неки пут и успеју таке сценерије, да очарају гледаоце, оне то могу чинити за тренут и први пут, и, што је најглавније, само —■ код гледалаца. Чигаоци таког једног дела прећи ће преко тог места и не осетивши га. Утицати, дакле, сценеријом у том модерном смислу, и бринути се, да се њом утиче, то је, по нашем мишљењу, просго губљење времена, јер нема никакве трајне, литерарне вредности. Сасвим је што друго , ако се тај утицај место појаве на позорници замени речима. Онда већ добијамо прилике да видимо тра-