Отаџбина

Т О Д О Р

ни лепих места . иа којима ће се представљати радња. не; само не треба да је на то обраћена сва пажња, јер онда је погрешка, а иначе није. Према томе може песник, па је некад сем лепоте још и потреба ту, да избере себи место и време за радњу пренуну тих сценичних украса. Тако је на пр. сцена у Есхиловим Еуменидама и Прометеју, нарочито у последњем, кога гром треба да удари и обори у ионор. И ово ма како да је страшно и сценичкп јако , сасвим је и потребно , јер је напред мотивисано. Такав је исти случај у трећем чину Шекспировог Лира, где грмљавина , киша, олуја и неногода не престаје за све време трајања , али то није извештачено, него баш природно и мотивисано , и то није ни главни захтев ни главни утисак на нас , већ чисто епизодни помагач , а радња је главиа. Најпосле тако исто добру употребу сценеричног материјала имамо у почетку трећег акта Немање, где је грмљавина и објашњена и преко потребна зарад вршења саме радње. Према свему овоме, мислимо, да се могло увидети, шта ми сматрамо е је добро и оправдано, и шта сме учинити трагедиски песник, шта не. Како је све ово изведено и шта је од овога заступљено у трагедији Тодору, дужност ће нам бити да сад укратко нрегледамо. Најпре ћемо говорити о целој сцеперији, дакле распореду једне радње уонште , затим ћемо нак прећи на поједине делове и поједине сцене и од њих одабрати ако буде, добре и лоше, о којима ћемо се мало забавитн. Најпре, дакле, како је радња подељена у актове. Ми смо већ напред говорили и , — мислимо , доказали све што смо говорили, — о радњи у опште и њеиој изради у трагедији Тодору. Према томе сад треба видети, како се она велика радња и она лепа заплитања и расплитања свела у актове и одговара ли то ириродности и лепоти. Први акт имамо као први износ целе ствари, који је по модерној теорији с гхочетка експозиција , али који је у самој ствари још с почетка заплет. Јер изиошење јунака и других радника иије, и не сме да буде, као неко представ-