Отаџбина

Т О Д О Р

463

пс ћемо овде више говорити о оној великој погрешци у решењу заплета; да је њу потреба поправити, о том смо већ доказивали, па то више није нотребно. Ми ћемо говирити о осталим актима онако, како су они ггодељени према материјалу, у њих унесеном. Дакле први почетак четвртог акта мора да је онде, где се трећи завршио, јер рекосмо, да је развој радње нагао до крајности а перипетија га је још само довела у бржу радњу. Четврти акт према томе. добро се почиње на истом месту и после врло кратког времена а обухвата напад Турака и прву победу српоку над Турцима, Тодорову пад судбином. Ово је овде така целина, да иотребе нема никакве доказивати је, јер друкче ие би ни могло бити. Сасвим је друго питање, да ли је тако требало да буде, али о томе смо говорили доста и мислимо, доказали, да је погрешно. Ну оставивши то иа страну целина је Фактички завршена и четврти акт је релативно добар. Пети се отвара новим наиадом турским, обухвата борбу и то у првој промени први почетак њезин, а у другој њен крај и трагичну еудбину Тодора и целога града. Овака треба. да је подела у актове. а никако друкча. То је што смо имали рећи о целој сценерији уопште, а сад је на реду говорити о подели радње у најситније делове — сцене. Ми ћемо одговорити одмах, да су сцене све добро подељене, изузимајући једне о којој ћемо говорити, а за доказ молимо сваког, да се о томе увери сам, изјављујући готовост, да бранимо неправедно нападнуте у свако доба. А после тога можемо ирећи на најлепше сцене, њихову вредност и ону једну погрешну. Врло лепим и пробраним сценама одликује се сва трагедија, јер рекосмо да јој радње иду јвдна из друге, а тим се држи наше очекивање у највећој запетости. Ми смо пробрали најбоље из сваког акта и о њима ћемо летом проговорити неколико речи, а сад нек нам се допусти само нешто мало о њиховој грађи и утицају. Оне се морају бирати и градити према приликама, за које се