Отаџбина

480

М Е Р О П А

руке у крв деце твоје ? Нмкад ни до века ! У место да са твојих усана капље та горка жуч, у место што ти свака реч пробада моје срце као отрована стрела. ти би, Меропо, да знаш шта сам ја, тобожњи убица деце твоје, урадио, ти би свуда казала, да си неблагодарно скрнавила 1 ме Полифонтово. Меропа : Шта си урадио ? Реци. Полифонт : Слушај Меропо. Има већ шеснаесг година како смо се узели, али богови тако наредише, да наш брак остане без порода. Примиче се старост, а будућност је врло несигурна. Ко зна шта нам спрема превртљива срећа у овој бунтовничкој земљи. Услед свега тога изабрао сам једног младића кога сам одредио за наследника нашег престола. Меропа : 0 честитам ти, краљу, а уверена сам да ће ти честитати и цела Месинија на тој неочекиваној срећи тако неочекиваног краљевића. Је ли овде тај пресрећни младић ? Полифонт : Има 16 година, краљице, како тај краљевић живи у ирогонству, далеко одавде, и једва сам сада нронашао где се бегунац крио. Меропа : Шта велиш, шеснаест година у прогонству? Ко је, ко ? Полифонт : Епит. Меропа : Епит ? Полифонт : Да, Епит, син КресФОнтов и Меропнн. Меропа : Краљу, ти ми се ругаш... Полифонт : Ни најмање. Меропа: Сурово је ругати се несрећној мајци. Полифонт : Не дали богови, Меропо, да ти се ругам. Кажем ти и кунем ти се најсвечаније, да сам твог Епита узео под своје. Ја сам га посинио, он је данас мој престолонаследник. Бесмртне богове позивам за сведоке, да сам ти истину казао. Меропа: Ако се шалиш, краљу, та те шала убија. Али ако истину говориш, ако је истина то, на што ми