Отаџбина

Е Р О П А

487

се толико кунеш, о, онда бесмртни богови, нема тога смртног човека на свету, који је икада осетио толику радост и срећу, колику ја сад осећам. Дакле је истина, ја ћу те видети, ти ћеш доћи, ја ћу те на ове моје груди притиснути, тебе несрећио, нануштено, у потуцању ио туђини толико измучено, јадно дете моје ! 0 Полифонте. драги муже и господару мој ! По неправди, неблагодарно п сумануто сам скрнавила име твоје ! Опрости ! Од овога тренутка, цела прошлост бачена је у амбиз заборава. Од данас почиње нов живот, нов свет. 0 реци шта хоћеш, како да ти благодари на толикој срећи захвалиа мајка? Полифонт ; Боље реци мила моја жена. Меропа: Да, жена која те безгранично воли, драги мој ПолиФонте (и.олети му у наручја.). Полифонт : Да, сада ме жена воли, али, на жалост Месињани ме мрзе. Меропа: За њих се ии мало не брини. 0 ! Радосне и благодарне сузе оросиће њихове трепавице, чим чују за твоје племенито дело. Полифонт : Колико те, Меропо, вара срце твоје! Вараш се ако мислиш да је моје племенито дело у стању променити урођену злоћу и мржњу тога народа. Неблагодаран и без осећања _је сваки народ. а највише овај месинијски. Ако данас мрзи мене, сутра ће мрзити тебе, прексутра Егшта и тако редом. Народ мрзи без разлике евакога, ко се узвиси, а нарочито оне, који стоје на високоме престолу. Меропа: Што се њих тиче. крал>у. можеш бити сасвим миран. Народ Месиније воли ме цео, сви Месињани без изузетка воле ме. То је народ од нрироде добар, захвалан и иун добрих осећања. Ваља само умети с њиме. Буди дакле без бриге. Поименце и у главу знам свакога отарешину народног, и као што би једна реч моја била довољна да нодигие страшну буру, тако је исто један миг мој довољан да стиша и највећу буру у томе народу. Најзад, ако би се ко и десио довол.но суманут,