Отаџбина

488

М Е Р О П А

да дрзне и најмање што противу краља. имаће од сада са Меропом да се рачуна, на то ти ја дајем моју реч. Полифонт : У добри час ! (одлази са сценв). појава друга Меропа (сама) Каква радост, колика срећа ! Мој Епит вратиће се из ирогонства у дворац оца свога. Незнано дете видеће незнану мајку своју, а мајка ће видети и загрлити дете своје, п кријући га у педрима својим, залиће га сузама својим ! Али дотле, сакри Меропо радост твоју. Бесмртни богови завиде људима за сваку радост. Умири се, несрећно срце моје. умири се и сакри ту радост од урока завидљиве среће. сакри је у себи као најдрагоценији адиђар. Кад бих могла, ја бих овога часа нолетела у Етолију. Али како, куда ? Ко би ме могао одвести, кад ники ие зна скривено прибежиште детета мога. Па онда Полифонт — не. већа је потреба да ја овде останем. А Епит, хвала буди боговима, није сам. Уза њ је увек будни стражар и заштитиик. уза њ је верна слуга Кресфонтова Ликорт, који је толике године делио тешку судбу сина мога. Па опет некакав непојаман али ужасаи страх обузимље срце моје ! Што се више измичу тренуци моје несреће, што се више примиче час моје среће, све више дршће плашљиво срце моје. Вас бесмртни богови. вас велике и свемоћие, вас моли несрећна мајка да јој сачувате зеницу очију њених ! (ЗАВЕСА ПАДА).

ДРУГИ чин појава прва (Двоуана. у дворима. Кии једпога бога, и олгар иред кииом» На олтару лежи Еиитова .маслинова гранчинца). Епит (сам). Опет вас видим мрачни, крвави двори I Моје ноге газе но поду по коме је некада цурила крв КресФ (Л1това