Отаџбина

М Е Р 0 П А

497

ТРЕЋИ ЧИН појава прва (Дворана са божијим кииом и олтаром. У дну иозорнице ноиљанициЈ. Епит : (сам, гледајући кроз кулисе) Сунце је на заласку. Прође још један дан за богове, али не и за ме, јер ја с-ам овде као нови Промитевс нривезан за овај божански олтар, и ие могу да радим ништа. Држава и сила тиранска, ови копљаници, чувају ме овде као у затвору, глуви и неми гледаоци моје туге, мог очајања, који као копци раздиру утробу моју, и чупају џигерицу моју. Бадава сам ти се молио, Зевсе заштитниче, на овоме твоме олтару, који ти је КресФонт подигао. Бадава сам оставио слободан ваздух Етолије да се после премучнога пута затворим у ове дворе, у тамницу моју. Моје срце и моја рука данас су даље од своје мете, него што беху у Етолији. Нико к мени не може доћи, нити ја могу одавде маћи да се састанем с краљицом. Ах, богови. када би само њу, само Меропу могао да видим ! Нема паде ! Ето како су ми богови брзо услишали молитву. Ето какву ми Меропу шал.у — а ја сам, без мача, без икаквог оружја ! појава друга Епит и Полифонт, Полифонт : Где си странче ? Да илемеиитог облнка за онако зверску унутрашњост ! Да ли се икада страшнија скорпија и отровнија змија скривала испод лепшег цвећа младости и лепоте ? Никада до сад, странче. није прекорачила ираг дома овог нога таквога зликовца. нити је поштовани кров Ираклијеваца икада заштићавап већега кривца. Кад чује Месинија шта си ти урадио, земља ће се затрести до у подземии свег, од тежине твога злочинства, и њено цветно лице покриће црна жалост. Али ни Месинији, ни овоме олтару бога заштитника, који је неповредан и за странце светиња, није толико тешко твоје несносио присуство, колико је тешко моме ОТАЏБИИА књ. хххт. св. 124. 32