Отаџбина

498

М Е Р О Н А

срцу да те гледа, проклетниче. Чуј ме странче ! Не само моја кућа него и Месинија не може теби дати асила. Ево стиже ноћ окривалица и заштитница зликоваца. Зевс те је овај довољно заштићавао. Од сада тражи заштиту и сигурност од ноћњега мрака Нди одавде. Одел.ење коп.наника отпратиће те сигурна до граница Месиније. Епит : Да ме убије. Полифонт : Нико се никада неће усудити на тако што противпо вољи мојој. Епит : Ко зна да ли би то било противно вољи твојој ? Не срди се и не окрећи лица свога од несрећнога странца. Један дан у дворима владарским научио ме је мудрости читавих година. Луд је и суманут сваки онај нојединац који што уради за силне овога света и за краљеве. Докле га слаби и иемоћни за његову нотиору захвално благосиљају, дотле је захвалност и сувише тешка силнима и они обично смрве и руже онога коме су обавезни. Полифонт : Језик ти је, зликовче, од руке смелији. Одлази из ове куће! Епит : (загрливши олт&р) ()пет дакле теби, Зевсе заштитниче странаца у дому Ираклијеваца, нружам руке приклињући те за заштиту. Твоме светом олтару, Зевсе, поверавам се. Оно што је твој син, полубог Алкид, на целој земљи нашао, заштиту за живот, хлеба и соли, то меии данас не дају нотомци његови, и ако сам теби припао. Полифонт : Пе скрнави светиње ! Епит ; И заклетву, у којој се мало час гвојим имепом заклеше, погазише. Полифонт : (трза мач). Престани са тим скрнављењима. не иагони ме да твојом смрдљивом крвљу укаљам ово свето место. Тиме што сам ти нонудио да одавде (Јдеш драговол.но, нити ти је кров Ираклијеваца одрека своју заштиту, нити сам ја погазио моју заклетву којом сам се заклео Богу заштитнику. Ако ти хоћеш да оста-