Отаџбина

М Е Р О П А

503

ПОЈАВА ЧКТВРТА Полифонт и Епит. Полифонт : Меропо! — Пе чује, нити је у стању да ме чује. Оде погледавши ме погледом који је отрована стрела. Да! Какав поглед, каква жучна горчина у речима њеним, каква страшна судбина ! Ја, муж Меропин да будем принуђен бранити убицу њенога сина! 0 ти оче свију смртних и бесмртних, тежу и већу жртву није ти до сада ни један омртни поднео. На овај твој олтар положио сам све, божанске и човечанске законе, положио сам и законе богиње правде који спасавају читаве народе и жудњу срца мога, и љубав мојега народа, и крв невинога и сузе несрећне мајке. (-ве сам то положио да изгори на олтару твоме. Ко зна да ли такав силан пламен с олтара неће дохватити и кућу моју и краљевство моје ? Смилуј се на ме Зевсе, ти једини можеш да спречиш ову несрећу ! ПОЈАБА ПЕТА (Променп на позорници. Дворана без олтпра). Меропа (улази с лева,, мало доцније Евримеда с десна). Меропа : Дакле Евримедо ? Евримеда : У дворима царује сан и тишина поноћна. Меропа: А убица? Евримеда : Спава на подножју олтара. Меропа : А стражари ? Евримеда : Сви спавају пред двораном. Меропа: Дакле, ко год хоће може доћи до убице ? Евримеда : Без икакве препоне, краљице. Меропа : (швади из нвд&ра нож) Оди дакле лечниче жалости моје, оди челиче очајања да пол.убим твоју хладну сечивицу. са оном истом жудњом, са којом малаксали путник у жаркој пустињи, умирући од жеђи. примиче своје вреле усне неочекиваноме спасу, тестији воде.